Bukowski je pisao 90 posto istine, 10 posto fikcije. Ja nikako da si priuštim tih 10 posto

 

Goribor su opaka ekipa. Miješaju price ovog nezahvalnog i smiksanog podneblja s pricama individualaca o nerazumijevanju i obožavanju kafkijanskih motiva alijenacije na ove i one psiho nacine. Zapravo je lako biti zdrav u nezdravoj okolini koja to inercijom mase pretvori u suprotno shvacanje pa krajnje normalni pojedinci budu proglašeni neuravnoteženim cudacima. Goribor je izmedu ostalog prica o emancipaciji srpskog undergrounda u hrvatskom, kakvom-takvom mainstreamu. Pogledajte što kaže o novim krivim srastanjima naš dojucerašnji gost kolumnist St.

Od gradica Bora do Zdenka Franjica. Koliko je dug i prašnjav put i koliko bluesa bijelog covjeka protece STovim putem?

Život je sam po sebi je blues. Kolekcija uspona i padova. Štos je nauciti kako se nositi sa svim tim, kako se što brže oporaviti od nokauta i pripremiti se za sledeci. Nema bežanja od života. Blues govori o toj borbi a ona je, rekao bih , vecna i univerzalna... a, konkretno u mom slucaju, 24. 11. bilo je tacno 34 godine.

Od "Slušaj najglasnije" preko Art&Music Festivala do Dancing Beara. Koliko su se stvari planski, a koliko "sistemom domina" odvijale za Goribor?

Plan je bio da odsviramo Pulu (2006), malo se prozezamo, vratimo kuci i nastavimo tamo gde smo stali, tjst, svako na svoju stranu pa do sledece eventualne svirke. Niko od nas ništa posebno nije ocekivao. Popeli smo se na binu, ukljucili pa iskljucili i ispostavilo se da ništa više nije kao pre. Tako to ponekad ide u životu...

Materijali s istoimenog albuma prvo su službeno izdanje, ali zapravo se radi o kompilaciji ranijih snimka s albuma objavljenih za Franjicevu poluilegalu, zar ne?

Molim vas par rijeci o odabiru pjesama i suradnji s Edijem Cukericem na osvježavanju snimaka...
Edija smo upoznali odmah posle svirke u Puli. Sledeceg dana smo razmenili muziku sa hard diskova a posle šest meseci ušli u studio. On se prihvatio jednog, po meni, prilicno nezgodnog posla, a to je da snimke koji su na neki nacin vec zaživeli u odredenim krugovima, podigne na viši nivo. To je mnogo teže nego da radite od nule. Srecom, ispostavilo se da nije samo dobar producent, to se vec znalo, nego sjajan i hrabar covek. Zaista smo prezadovoljni kako je album ispao na kraju. Ako sve bude ok, eto nas zajedno i na sledecem... A, što se odabira pesama tice, nešto je prostom matematikom moralo da odpadne a nešto iz tehnickih razloga... U svakom slucaju, Franjic je tu, aktivniji nego ikad, tako da se sve te pesme mogu naci.

Vjerojatno ste vec stotinu puta culi rijeci hvale vrlo opipljivim i fino kombiniranim stihovima i pricanju turobnih prica, opservacija i opaski o životu u srpskoj provinciji koja se vjerojatno malo razlikuje od slicnih provincija ovih teritorija. Ostavljaju li bore ožiljke na vašim dlanovima ili pisanjem pjesama spadne neki teret s plecki?

Pisanje jeste oslabadajuc proces, ali suštinski se ništa ne menja. Ono što je zahtev, je sam život, osetiti ga u svim situacijama a pisanje samo sublimira, kodira doživljaje i dogadaje u citanu formu i zato, barem što se mene tice, recenica(stih) bi trebalo da bude što jasnija i preciznija. Umetnost mora da bude univerzalna, tek onda dobija na dubljem znacenju, drugim recima, svi smo napravljeni od istog materijala, sa manje više istim potrebama, ko to ne razume, nije sposoban da stvara, nego samo da uništava. Da, dobar je osecaj kad se neko složi sa mnom, mada zna da bude i zabrinjavajuce...

Ima li potrebe nekim od stvarima s albuma pridodavati i stvarne situacije, psihoticna iskustva, macevanja s mislima o samoubojstvu i institucijama koje nude pomoc covjeku u krizi - ili su sve plod samo mracnih misli i još tamnije mašte?

Bukowski je rekao za svoje romane da su 90% istina, 10% fikcija. Ja još nikako da priuštim sebi tih 10%.

Kakva je vaša pozicija na srpskoj glazbenoj sceni obzirom da se doima kako Vas susjedi s ove strane granica daleko više i ozbiljnije doživljavaju?

Imali smo prvu samostalnu, zvanicnu, dobro organizovanu svirku u Beogradu 17. 11. ove godine. Po svim reperima, može se reci da je bila uspešna. Ako taj dogadaj uzmemo kao neki pocetak, eto, pocelo je...

Smatrate li glazbene kriticare koji su puni usta hvale za vaš album prirodnim saveznicima ili tek usputnom pojavom koja nije puno bitna za širenje dobrog glasa o Vašoj glazbi?

Za bend, generalno gledano a i hiljadu puta ponovljeno, prva i najbitnija stvar je da sa zadovoljstvom funkcioniše. O nama, niko od novinara nije rec rekao (napisao) do pojavljivanja na 10. bombardiranju N.Y. Znaci, u medijskom smislu, nismo postojali. Glas su širili ljudi kojima se dopala naša muzika i koji su nekako došli do naših izdanja. Kritika je korisna samo ako je realna. Možete neprirodnim putem da napucate neki bend do nebesa i da ga automatski sahranite u trenutku kad istina izade na videlo.

Molim vas par recenica upoznavanja s video spotom koji za stvar "Sjajne niti" nakon dosta vremena odsustva s medijske scene radi cijenjena redateljica Jasna Zastavnikovic?

Jasna je napravila malo cudo s obzirom od cega je pravila (montirala) spot. To su dva live zapisa, jedan iz Pule, drugi iz KSET-a, seckana, lepljena, osmišljavana do najsitnijih detalja. Ako obratite pažnju, videcete da ni jedan kadar nije stavljen popune radi. Sve je povezano sjajnim nitima. Dalija Pintaric je bila zadužena za efekte, sredivanje slike i tako smo dobili prvi spot Goribora. Još kad bi ga negde i puštali, bilo bi super...

Kakve je boje i gdje je buducnost Goribora? S koje strane bluesa, svjetlije ili mracnije?

Trebalo bi sa svetlije ali znajuci prirodu bluesa, gde živimo i ko je sve u igri, ne bih se zacudio da idalje sviramo za pivo... mada niko od nas više nije ljubitelj piva.

Andelo Jurkas